Elektronska pošta, odnosno e-mail, je pored www-a najpopularniji servis Interneta (Facebook nije Internet servis, mada ga mnogi time smatraju!). E-mail predstavlja elektronsku razmenu sadržaja putem računarskih mreža. Poruka koju pošaljete stiže u mailbox primaoca za samo nekoliko sekundi, bez obzira u kom kraju sveta se nalazi.
Razmena e-mailova je veoma jednostavna. Ranije su bili popularni desktop e-mail klijenti (Microsoft Outlook, Outlook Express, The Bat, Eudora…). Danas je akcenat na cloud computing-u, tako da su po meni neprikosnoveni Gmail, MSN i Yahoo! mail, koji u potpunosti funkcionišu u okviru moćnih web aplikacija, koje su korisnicima dostupne iz web-pretraživača.
Za mene je apsolutni lider u e-mail komunikaciji Googleov Gmail. Svojim korisnicima, Google nudi mogućnost da besplatno dobiju mailbox veličine 7 GB koje verovatno nikad nećete uspeti da potrošite. Nudi zaista širok spektar mogućnosti koje nisu tema ovog posta.
I naše firme uveliko koriste e-mail, koji je brzo postao najzastupljeniji kanal komunikacije. E-mail u osnovi ne spada u formalnu komunikaciju, ali je ipak poželjno ispoštovati neke preporuke.
Gmail, i njegov ogromni mailbox mi je mnogo puta bio od velike koristi, jer je moj mailbox dostupan gde god postoji Internet (čitaj: signal za mobilni telefon). Ipak, neke mejlove sam veoma teško pronalazio jer je ljude mrzelo da adekvatno popune polje SUBJECT ili napišu bar jednu propratnu rečenicu uz attachment koji su mi poslali.
Važno je da napišete nešto u SUBJECT. Ako to nije od važnosti vama, mislite na osobu koja dobija vaš mejl. Možda dnevno dobije 20-30-50 takvih poruka, i za mesec dana će biti veoma teško da pronađe baš vaštu poruku u svom mailbox-u. Neka to budu dve-tri ključne reči koje opisuju sadržaj poruke i neka vam ne bude teško da smislite nešto adekvatno. Sve i da napišete uopštene nazive tipa: ponuda, pitanje itd. – bolje i tako nego da ne napišete baš ništa. Idealno bi bilo konkretizovati naslov: priprema za štampu vizit kartica.
U tekstu poruke kulturno je i napisati bar rečenicu-dve, ukoliko mejl ne šaljete nekom sa kim inače popijete dve-tri kafe dnevno. 
Ukoliko šaljete bitne mejlove uglednim ljudima i institucijama, najviše obratite pažnju na sledeće:
- dužina teksta – oni su zauzeti (ili žele da se tako priča). Dakle, osim kad to od vas izričito nije traženo, potrudite se da u što manje teksta objasnite sve relevantno;
- pravopis – osim pravopisa našeg jezika koji svaki dan sve više umire na Internetu, bitno je da nemate grešaka u kucanju;
- korišćenje naših slova – pravilo kaže da ako niste sigurni da će primalac moći lepo da ih vidi, bolje da koristite slova bez “kvačica”. Svi e-mail klijenti koji nisu iz doba Pentiuma I podržavaju UTF-8 standard i nemaju problema sa našim slovima. Ipak, neki ih ne podržavaju, ali ih uglavnom starije osobe ipak koriste jer im je teško da se navikavaju na nešto novo. Oni će naša slova videti u jako nerazumljivom obliku i ceo tekst će zahtevati dodatnu pažnju za čitanje (najčešće će ostati nepročitan!);
- naslov poruke – o tome sam već napisao sve što mislim da je bitno;
- naglasite bitne delove ako imate mnogo teksta;
- potpišite se na kraju poruke.
Kada odgovarate na mejlove, važno je da neki deo teksta ne propustite. Jedan moj prijatelj ima dobar princip: odgovara direktno u tekstu pošiljaoca, tako što se ubaci u njegovu rečenicu i promeni boju slova. Takav tekst u celini pomalo gubi smisao, ali nikad mu se ne dešava da nešto zaboravi.
