“Principi funkcionisanja ekonomije su toliko jednostavni da se mogu zapisati na jedan list papira, tako da ih svako razume. Ipak, mnogi ih ne razumeju!” – Milton Friedman

AMERIČKA DUŽNIČKA KRIZA

Dugogodišnji problem Amerike je “poslovanje sa gubitkom”, odnosno budžetski deficit. On nastaje kada su rashodi veći od prihoda i mora da se nadomesti. Svaka država funkcioniše kao veliko preduzeće: ima prihode, rashode, okruženje, stakeholder-e…

Američki dugogodišnji državni deficit pokrivao se zaduživanjem. Država ne uzima klasične kredite od banaka. Država izdaje/emituje/prodaje državne obveznice. Obveznice su vrsta hartija od vrednosti kojima emiter garantuje svom poveriocu da će mu u određenom momentu vratiti novac koji je ovaj platio pri emisiji, i na to dodati određeni interes. Da ne širim dalje priču o različitim varijantama štednje i zaduživanja, za sada je dovoljno da znate da je interes na obveznice po default-u viši u odnosu na interes na štednju kod banaka.

Dakle, jedan od načina finansiranja države je prodavanje magle u vidu izdavanja obveznica.

Obveznice se prodaju pojedincima, korporacijama i drugim državama.

Amerika ima velikih problema jer je do sada izdala mnogo obveznica sa različitim rokovima dospeća. Oni su postali prezaduženi i sada imaju problem da plate čak i interes na obveznice, a o glavnici i da ne pričamo.

Procenjuje se da trenutni dug Amerike iznosi između 13 i 14.000.000.000.000 dolara (14 biliona).

Priznaćete da je to mnogo obveznica. Zaista mnogo!

Proizvodnja novca

Novac je univerzalno sredstvo plaćanja. Sa stanovišta države, novac se može posmatrtati i kao kvalitetno odštampan papir. Amerika ima ekskluzivno pravo da štampa dolare. Tako FED (američka centralna banka) izda nalog za proizvodnju (odnosno štampu) izvesne sume dolara. Ovde nastaje problem. Prirodni odnos ponude i tražnje, odnosno zakon tržiša, nije zaobišao ni američki dolar. Sve čega ima malo – vredi mnogo! Sve čega ima mnogo – vredi malo! Nije baš uvek tako, ali ne bih dalje da proširujem priču, tako da – uzmite ovo “zdravo za gotovo”.

Dakle, neprirodnom emisijom (odnosno štampom) novca, opada kupovna moć dolara. Ali ne samo tog sveže odštampanog, nego svakog mogućeg na svetu, dakle i onog koji već 10 godina stoji negde “u slamarici”.

Ova pojava u ekonomiji se zove inflacija.

Inflacija

Proizvodnja novca na ovaj način, dakle, izaziva inflaciju. Inflacija je najčešće negativna pojava za ekonomiju jedne države.

Sad ćemo se vratiti na priču sa prodavanjem obveznica drugoj državi, na primer Kini. Amerika prodaje svoje obveznice Kini za izvestan iznos dolara. Šta se prividno dešava? Pa prividno Amerika izgleda bogatije, a Kina siromašnije. Ovo utiče i na devizni kurs, pa se za 1 USD može kupiti sve više novčanica kineske valute. Pazite, prividno je Amerika bogatija ali ovo se već javlja kao realna pojava! Šta se dalje dešava? Kinezi, zato što su prividno siromašniji, plaćaju manje plate svojim radnicima (sa stanovišta Amerike). Manje plate znače manje troškove proizvodnje gotovih proizvoda, a samim tim i nižu prodajnu cenu. E, a onda Kina proizvede automobil za mnogo manje novca nego što je to u stanju da uradi Amerika. Uuuu, zakuvava se? Onda Amerikanci kupuju jeftinije proizvode i stimulišu proizvodnju druge države.  Dalje, nema posla za američke kompanije i naslućuje se kolaps.

Potencijalno rešenje američkih kompanija je outsource-ing, tj. da proizvodnju izmeste u druge države gde je radna snaga jeftinija. Međutim, Amerikanci tako gube posao. Američka vlada ima znatno nižu osnovicu poreza na zarade. Osim toga, recesija (stručni naziv za ovu pojavu) formira nove obaveze države prema nezaposlenim pojedincima: pokrivanje različitih socijalnih programa na koja su tamo zakonom garantovana, zdravstveno osiguranje i slično. Radnici koji zadrže posao su nesrećni i manje su skloni trošenju jer im je budućnost neizvesna. Kada nema plata nema ni potrošnje, tako da – nije outsource-ing idealno rešenje.

INFLACIJA + RECESIJA = STAGFLACIJA

Rezime:

1. Ne mogu više emitovati obveznice jer nemaju novca da ispoštuju svoje obaveze;
2. Kada druga država kupi američke obveznice, posredno se povećava konkurentnost te države na američkom tržištu;
3. Smanjenje potrošnje i podizanje poreza izaziva recesiju;
4. Štampanje novca povećava inflaciju;

američka ekonomija

JEDINO REŠENJE: DALJE ZADUŽIVANJE!!!

Ali, pitanje je do kada je to moguće? Zaduživanjem Amerika sama sebi seče granu na kojoj sedi. Doći će dan kada više neće imati gde da se zaduži. Ovo će biti kraj Amerike koja, realno, nije omiljena među nama Srbima. Amerikanci će biti naši robovi i konačno ćemo imati priliku da im se osvetimo za svo zlo koje su nam naneli. E, pa nije baš tako!

Šta će dalje biti?

Različiti entiteti računaju na američki novac: banke, investitori, druge države, pojedinci. Oni taj novac koriste za plaćanje svojih obaveza. Bez američkog novca, svetska privreda direktno ulazi u kolaps! I to žestok! Preduzeća neće moći da plaćaju radnike, vrše reprodukciju i poslovanje – nema posla! Banke neće moći da servisiraju svoje usluge: nema plaćanja karticama, zaduživanja, bankomata. Nastaje anarhija, protesti… Ali ne samo u jednoj državi ili regioni, nego širom sveta!

Šta činiti da prevaziđemo krizu?

Ovo se nikada ranije nije desilo i ne znamo šta nas sve očekuje, koliko će da traje i da li ćemo i na koji način uspeti iz svega da se izvučemo. Vlade raznih zemalja o ovome uporno ćute, jer će za vreme koje provode na vlasti dobro da se obezbede. Kada odu sa vlasti, elegantno će ostaviti ove probleme nekom drugom. Mi ne možemo ništa drugo nego da se međusobno edukujemo, i koliko-toliko pripremimo za ono što dolazi.

Share/Bookmark