Cenzura Interneta i stopiranje piraterije

NOVO 24.01.2011. U strahu da ih ne zadesi ista sudbina kao Megaupload, Filesonic i Fileserve su ukinuli deljenje fajlova. Sada se njihov servis svodi na online backup fajlova. U svakom slučaju, posao im visi o koncu, jer sada (debelo) naplaćuju ono što Gmail već godinama nudi besplatno.

Ovih dana se digla velika frka oko ozloglašenih zakona zvanih PIPA i SOPA, koje američka administracija planira da usvoji.

PIPA, Zakon o zaštiti intelektualne svojine (Protect Intellectual Property Act), imao je velike šanse da bude usvojen u Senatu, gornjem domu Kongresa, ali je to sada neizvesno pošto su Rubio i Blant saopštili da više ne stoje iza njega. Senat je ranije najavio da će glasanje o tom zakonu početi 24. januara, dok je Predstavnički dom obznanio da će u februaru nastaviti razmatranje Sope, Zakona o stopiranju onlajn piraterije (Stop online piracy Act).

Oba zakonska predloga su se, međutim, suočila sa žestokom osudom internetske zajednice koja smatra da se iza zaštite autorskih prava i intelektualne svojine krije cenzura, i da će primena ovih zakona drastično izmeniti prirodu Interneta.

Osudu ovih zakona izneli su veliki igrači (Google, Wikipedia, Mozilla…) i kruže podaci da je to učinilo preko 7000 sajtova. Moje mišljenje je da je ovaj broj mnogo veći.

Neke odredbe PIPA i SOPA

Generalno, zakoni se donose tako što se uoči neko pojedinačno ponašanje koje se želi kontrolisati, pa se onda uopštava. Naravno, ne uvek, ali ovde je to trebao da bude slučaj. Čuveni košarkaš Šakil O Nil, zbog svojih fizičkih karakteristika, bio je uzrok donošenja nekih pravila u NBA ligi. Zamislite pravilo koje bi glasilo: “Šeku se zabranjuje da provede tri sekunde u protivničkom reketu držeći loptu u svom posedu”. Realno, toliko je jak da mu ne možete ništa i sigurno postiže koš. Igra znatno gubi svoju draž (samim tim i publiku, sponzore, novac…).

Na Internetu danas imate sajtove kao što su: Rapidshare, Megaupload, The Pirate Bay, Filesonic i mnogi drugi. Oni su kao Šek. Na njima se besplatno deli raznorazni softver, bilo da je isti besplatan ili komercijalan. Suština je da pojedinac ili firma kupi softver od npr. Microsoft-a, ali zbog svog shvatanja sveta omogući svim ostalim koristnicima Interneta taj softver besplatno. To je ljudima izuzetno atraktivno, pa servisi poput nabrojanih beleže gotovo milionske posete svakodnevno. Zbog distribucije piratskog softvera nedavno je zatvoren popularni sajt Megaupload, vlasnik uhapšen i oduzeta mu je (pozamašna) imovina. Dakle, neko želi da iskoreni usluge ovih sajtova ali na mnogo uopšten način i to putem dva zakona. Nije cool da u zakonu SAD-a piše “Zabranjuje se postojanje Rapidshare-a i sličnih servisa”, pa se to moralo uopštiti. Smradovi (pažljivo birana reč) su to pokušali da uopšte tako da opšte odredbe PIPA i SOPA direktno ugrožavaju slobodu govora na Internetu, a to je nešto sasvim drugo. Srećom, ljudi nisu maloumni i nije trebalo biti Ajnšajn da se ovo shvati.

Zahvaljujući društvenim mrežama, ideja o usvajanju ovih zakona se brzo proširila.

Zahvaljujući Internetu ogroman broj ljudi se organizovao i pokazao svoj gnev prema ovim zakonima.

Rezultat: PIPA I SOPA VEROVATNO NEĆE BITI USVOJENI (sve i da ih nekim čudom usvoje, Obama će staviti veto, jer je protivljenje volji ogromne većine u izbornoj godini gore od suicida za jednog političara).

Ostaje pitanje da li bi ovakvo jedinstvo ljudi moglo biti realizovano da nije Interneta. Ovi zakoni se tiču samog Interneta, ali i mnogi drugi zakoni su nam nametani od “naših predstavnika”, ali smo mogli samo da negodujemo u svom dvorištu.

Dve činjenice su, po meni, kapitalne kod Interneta:

1. INTERNET JE MEDIJ – Mrežom se distribuira ogromna količina različitih informacija;
2. Te informacije niko ne može da kontroliše (postoji kontrola do neke granice, ali broj alternativa je ogroman i zaista nema svrhe) ;

Inače, ovde se opet javlja polemika ZA/PROTIV piratskog softvera. Kako sada stvari stoje, ovakav softver je neophodan svetu jer da nije njega, Photoshop, AutoCAD, Maya, Office pa i sam Windows bili bi dostupni samo onima koji imaju dosta novca. Tako bi se još više produbio jaz između bogatih i siromašnih. Kako bi dete iz Srbije naučilo da bude dobar projektant u AutoCAD-u, kad prosečni roditelji jedva imaju mogućnosti da to dete odhrane i školuju u granicama dostojnim ljudskog bića? Moj otac bi možda bio bolji programer od mene jer zaista ima kliker, ali u njegovo vreme toga nije bilo (do duše, iz drugih razloga ali jasno je šta hoću da kažem). Alati nisu jeftini, lokalni klijenti nemaju para da plate rezultate rada u tim alatima koliko bi trebalo – i razumljivo je zašto je legalan softver teško dostupan. Ja kao neko ko se razume u programiranje u nekoj meri, trebalo bi da pozdravim zaštitu autorskih prava na Internetu jer su programeri realno ovde najugroženija kategorija. Međutim, ne znam ni jednog dobrog programera koji je batalio svoj posao zbog toga i prešao u šintere. Za nas će uvek biti posla od kojeg ćemo moći da živimo dobro. Ne moramo baš da vladamo svetom!

Share/Bookmark