Da li treba studirati ekonomiju?

Ovde ću navesti neke činjenice o studijama ekonomije. Odluku donesite sami.

Davno je čovek shvatio da je bolje imati dva bizona nego jednog. Kasnije je višak robe trampio za nešto što mu treba. Posle toga se neko setio pa uveo univerzalnu robu koju su svi rado primali i za to davali nešto što im ne treba. Ta univerzalna roba je novac. Novac je, dakle, univerzalno sredstvo plaćanja (to ćete naučiti još u ekonomskoj školi). Danas je slična situacija kao i onda kada je nastalo prvo tržište: “Princip je isti, sve su ostalo nijanse”. I dalje je mnogima nejasno kako da od jednog naprave dva. I dalje je prava nauka prodati, kupiti, steći, zadržati, obezbediti ručak i preživeti. Međutim…

Gradivo koje se izučava na ekonomskim fakultetima i školama je izuzetno zastarelo

Slažem se, principi su manje-više isti, ALI… Svi žele da nauče kako da od jedne novčane jedinice stvore još jednu, pa još jednu, pa još jednu… Svako voli novac. Sada još jednom molim za pažnju! Svako voli novac i želi novac! Ne želim da ulazim u polemiku o kapitalizmu kao glavnom uporištu ove tvrdnje, ali čvrsto stojim u stavu da je ovo što iznosim tačno. Izuzeci su zanemarljivi. Međutim, svet je dinamična sredina koja se svakodnevno menja. Gotivljenje (pažljivo biran izraz) novca od strane čoveka, međutim, uporno egzistira vekovima i uporno prkosi zubu vremena. Ipak, ekonomska literatura koju sam uspeo da proturim kroz ruke nije mnogo odmakla od trampe vreće žita za pet strela. Dobro, preterujem jer sam ogorčen na realnost. A realnost nas dovodi do…

Knjige iz ekonomije su orijentisane isključivo na velike sisteme

Studijski programi koji su danas aktuelni na domaćim univerzitetima posmatraju studenta ekonomije kao:

a) generalnog direktora kompanije od minimum 50 zaposlenih
b) ministra finansija
c) guvernera centralne banke
d) tajkuna

Moram priznati da su slučajevi pod a, b i c najzastupljeniji. Budite spremni da se upljujete u kojekakve teorije menadžmenta, organizacije preduzeća, diferenciranje funkcija u preduzeću itd. Da li ste znali da preduzetnik i menadžer nisu isto? Da li ste znali da upravljanje, rukovođenje i koordinacija nisu isto? Razlika između utroška i troška, na primer, nije baš toliko frustrirajuća, moglo bi se reći čak i da ima smisla. Da li razlikujete efikasnost i efektivnost? Znate li razliku između skladišta, stovarišta i magacina? Sektor, odsek, departman… Veoma je bitno u pola noći znati sličnosti i razlike između ovih termina.

Ekonomska literatura koja se koristi na fakultetima neće mnogo pomoći pojedincu koji radi različite poslove u maloj firmi. Da, to je naša realnost: velika većina nas radiće u manjim preduzećima u kojima ne postoje diferencirane funkcije o kojima toliko toga u školi naučimo. Takvi sistemi uglavnom imaju direktora kao glavnog i njemu podređene radnike. Eventualna sličnost sa gradivom iz literature može se uočiti u ugovorima o radu, kada smećar postaje referent za održavanje higijene a kafe kuvarica nosi neodoljivu titulu rukovodilac odeljenja ishrane.

Teško ćete primeniti u praksi dobar deo onoga što naučite na fakultetu

Ekonomski fakultet nateraće vas da znate sve o inflaciji, deviznom kursu, berzi, međunarodnim računovodstvenim standardima, PDV-u… Sa druge strane, na smerovima egzotičnih naziva tipa “Preduzetnički biznis” nećete naučiti kako da registrujete firmu, kako da popunite uplatnicu, vodite knjige ili napravite završni račun. To je baš ironično, bar što se mene tiče. Međutim, naučićete šta bi trebalo da radi centralna banka i ministar finansija. Shvatićete kako se “štima” devizni kurs, kako se stimuliše uvoz ili izvoz. Držaćete u malom prstu teoriju o berzama, ali kao prosečan student nećete posetiti berzu. Na ekonomiji ćete lepo savladati i sve o kancerogenom efektu inflacije za ekonomiju jedne zemlje. Učićete o tome kako se odbraniti od inflacije i još mnogo zaista zanimljivih stvari koje verovatno nikada nećete moći da primenite. Drugim rečima…

Shvatićete bolje šta se dešava kod nas i teško ćete izbeći stres

Dakle, vi kao pojedinac teško možete da utičete na tržište deviza sa svojih soma evra šteka (mnogi nemaju ni toliko). Guverner ili ministar finansija teško da ćete postati čim završite fakultet. Neko ko je dovoljno moćan da utiče na čelne ljude u državi i nameće svoje interese svakako niste (molim Koleta, Miškovića i Zeptera da se suzdrže od komentara ). Znači, kao dobar ekonomista vi ćete znati šta ovi gore treba da rade, ali isto tako ćete uočiti da oni to ipak ne rade. Sledi nerviranje i stres.

Svi smo mi ekonomisti

Ljudi koji prate moje tekstove sa malo većom pažnjom već su primetili da sam u nekoliko navrata spominjao brkatu babu koja prodaje na pijaci. Budimo realni: sasvim je moguće da bakica ima više očiju nego zuba, meša ćirilično slovo “i” i latinično “n”, ali kada prodaja luka rapadžika ne ide ona zna da treba spustiti cenu. Ona ne zna da se cena formira kao presek agregatne ponude i agregatne tražnje i vrlo adekvatno predstavlja na grafikonu koji ekonomisti nazivaju Maršalov krst. Ne zna šta je to konkurencija, ali zna da će teže prodavati svoj rapadžik ako na tezgi pored nje isti proizvod prodaje druga simpatična bakica. Bakica zna da u tom slučaju mora ponuditi kvalitetniji rapadžik od svoje konkurencije.

Oni koji imaju osnovna znanja o ekonomiji, prilikom investiranja novca bez lupanja glave mogu uložiti u diversivikovani portfolio hartija od vrednosti u kome je rizik i potencijalna zarada, kažu, u optimalnom odnosu. Ne treba im odbranjen magistarski rad iz ekonomije da ovo zaključe.

Ekonomija je nauka odlučivanja a svi smo mi svakodnevno suočavamo sa donošenjem različitih odluka, sa ograničenim resursima,  tako da podsvesno imamo dosta veze sa ekonomijom. Sa druge strane, upravljanje avionom, projektovanje zgrade i programiranje u C++ nije baš deo svakodnevnice prosečnog čoveka. Shvatate već šta želim da kažem…

Zanatstvo je uvek bilo “majka Mara”

Sad ste već shvatili da advokati, arhitekte i programeri sa kojima ste svojevremeno cugali ispred fontane u studenjaku ćute i rade, imaju konkretan zanat. Ne znaju ništa o Karlu Marksu, nemaju pojma šta znače izrazi kao što su dividenda, ROI, marginalna stopa supstitucije, ali znaju da zarađuju novac od svog zanata. Vi ste hteli da se pozicionirate visoko u organizacionoj šemi. Kvalifikovani jeste, ali to ne znači mnogo jer država uporno odbija da vam ustupi mesto guvernera. Primorani ste da naučite kako da popunite uplatnicu i obrazac za PDV. Srećom, na raspolaganju vam je Internet, ako ga ACTA ne svede na edukativnu vrednost žute štampe. Ekonomisti su mahom nabeđeni da su rođeni direktori,  jer su ih tako naučili na fakultetu. Surova istina je da takvo mesto nećete dobiti dok ne steknete poprilično iskustvo i postignete konkretne rezultate.

Tržište je prezasićeno ekonomistima

Diplomu iz oblasti ekonomije (preduzetništvo, marketing, revizija…) danas je mnogo teže zaslužiti nego dobiti. Ekonomisti su, po meni, jedni od jačih “prodavaca magle”. Time hoću da kažem da možete imati diplomu koja nije potkrepljena adekvatnim znanjem. Potvrda ovoga je u privatnim fakultetima: prve naučne discipline koje su se “izučavale” na privatnim fakultetima su ekonomija i njene podoblasti, koje su i danas popularne kako po fakultetima tako i po kursevima. Znam nekoliko “ekonomista sa gigatrendova” koji udare razmak u e-mail adresi a rad u Microsoft Office-u im je misaona imenica. Dakle, vrši se hiperprodukcija “stručnjaka” iz ovih oblasti koji generalno ne trebaju privredi u tom broju. Još veći problem je njihova nabeđenost da su predodređeni za visoke pozicije i najodgovornija radna mesta. Surovi šamar realnosti pogodi većinu njih u toku ili odmah po okončanju studija.

Naravno, ne mogu generalizovati. Mali deo najuspešnijih studenata uspe da pronađe posao na kojem se “peče” godinama, dok ne dođe u situaciju da demonstira svoje mukom stečeno znanje na fakultetu. Oni koji imaju dobru vezu da upadnu u banke ili državne institucije to mogu i sa nekom drugom diplomom.

Troškovi studiranja

Takođe, još jedan veoma bitan argument je cena studija. Ne znam tačno kakvo je stanje u Beogradu i Kragujevcu, ali u Novom Sadu je situacija vrlo nepovoljna za studente. Studije ekonomije su bezobrazno skupe. Svi studenti koji studiraju u Novom Sadu plaćaju participaciju a samofinansirajući naravno pokrivaju i školarinu. Participacija se plaća radi pokrivanja putnih troškova profesora koji putuju iz Subotice (gde je sedište fakulteta) u Novi Sad (mada većina profesora ima prebivalište u Novom Sadu!?!?). Poređenja radi, Ekonomski fakultet sa sedištem u Subotici nedavno je otvorio odeljenje u Bujanovcu (!?) na kojem studenti (večinom albanskog porekla) ne plaćaju participaciju koju plaćaju studenti u Novom Sadu i lagano upadaju na budžet. Postavlja se logično pitanje Zašto odeljenje u Bujanovcu nije pod ingerencijom Ekonomskog fakulteta u Prištini ili Kragujevcu, ali to je tema za članak o lobiranju i moći nacionalnih manjina u Srbiji.

Zaključak

Interpretirao sam situaciju krajnje subjektivno. Ne bih voleo da kolege sa ekonomskih fakulteta pogrešno protumače ovaj post. Napominjem da ne osporavam njihovo znanje i stručnost, ali primena takvih znanja je mnogo ograničena zbog okruženja u kojem se danas nalazimo. Mišljenja sam da posla ima i uvek će ga biti za vrhunske stručnjake u svakoj oblasti. Po struci nisam ekonomista, ali me ova nauka veoma zanima i dugo je izučavam. Na vreme sam uvideo da mesta u bankama ima malo; da radim za 20.000 dinara kao komercijalista sada ne želim a sutra neću moći sebi da dopustim jer to neće biti dovoljno za izdržavanje porodice; pouzdane veze za zapošljavanje nemam. Ne mislim da sam otkrio toplu vodu kroz ovaj tekst, ali mi je cilj da bar za trenutak navedem čitaoce na razmišljanje o ovoj problematici.

Share/Bookmark